Имендани се у Француској славе на празник свеца по коме је особа названа, по католичком календару. Традиционално, то је била значајна прилика у верским домаћинствима, обележена одласком на мису, клањањем молитви и примањем благослова. Данас је прослава често скромнија, када пријатељи или породица дају мале поклоне, цвеће или честитке у част имењака особе. Имене чешће славе старије генерације или у руралним подручјима, иако их неки и даље признају као културни обичај. Глобално, имендани имају различит значај, посебно у земљама са снажном хришћанском или православном традицијом, као што су Грчка, Пољска и Мађарска. У овим крајевима имендани могу бити значајни као и рођендани, са свечаним окупљањима, храном и добрим жељама. За разлику од рођендана, они су фиксирани календаром и деле их много људи истог дана. Иако мање уобичајени у модерним секуларним друштвима, имендани остају значајан начин да се прослави идентитет и наслеђе.
